Sve je veći broj roditelja, ali i baka i deka, koji svojoj deci i unucima kupuju nakit, i to ne od plastične fele, već kvalitetan nakit od plemenitih metala, neretko optočen dragim kamenjem. Na osnovu ovoga bi se reklo da je u pitanju novi trend, ali da li je? Možda deluje da se iza ovog čina krije želja novopečenih roditelja da pokažu svoj materijlani status, pa im je potreban izgovor za kupovinu skupog poklona za bebicu, ali zapravo nije tako, jer darovanje beba nakitom postoji u tradiciji mnogih kultura, i to ne samo savremenih, već i drevnih, od kojih je sve, naravno, i počelo.

Današnji najpopularniji darovi za malu decu su uglavnom narukvice i ukrasi za nogu, ali popularne su i ogrlice i privesci. Mnoge kulture, poput španske ili latinoameričke, najviše vole da kupuju minđuše za novorođenče, dok je kupovina nakita za dečake u poslednje vreme takođe uzela maha, više nego što je to ranije bio slučaj. Ako vas interesuje da li je ovaj trend-koji-nije-trend dobra ideja i kakav je zapravo istorijat dečijeg nakita, u nastavku teskta možete saznati sve o tome, a možda ćete verovatno i sami poželeti na isti način da darujete svoje dete.

Istorija dečijeg nakita

Mnogo pre modernog doba, dečji nakit je pored dekorativne imao još jednu važnu svrhu, služio je i kao zaštita od zlih duhova. Ova tradicija je bila prisutna širom sveta, a na nekim mestima je još uvek na snazi, od Afrike do Azije, preko Okeanije, do Evrope i urođeničkih kultura u Americi.

U početku se nakit za decu pravio od školjki i upredenih životinjskih dlaka, a otkriven je i vešto napravljen nakit od filigrana, emajla ili dragog kamenja, pronađen od strane arheloga na lokalitetima drevne egipatske, vavilonske, rimske i vizantijske civilizacije. Takođe, istorijski gledano, brojni pisani izvori govore o darovanju dečjeg nakita, od istorijskih spisa do Biblije.

U Kambodži roditelji su vekovima svojoj deci oko nožnih članaka stavljali srebrne uzice sa zvončicama kako bi oterali zlo, ali pored toga su imale i praktičnu svrhu, odnosno da na osnovu zvonjave uvek znaju gde im se nalazi dete. U brojnim afričkim kulturama, nakit se koristi u svrhu proširivanja ušnih resica i usana kako njihova tradicija nalaže, što često počinje da se radi kad su deca u jako ranom uzrastu.

Početkom 14. veka, italijanske porodice su počele svoju decu da daruju privescima u obliku krsta, napravljenim od korala, koji je prema verovanju trebao da zaštiti dete od takozvanog “zlog oka”, a slično sujeverje postoji i u Grčkoj. Prava ekspanzija u veštini pravljenja nakita generalno je nastala u evropi 17. veka, kad su juveliri počeli čak da prave sićušne pelene od srebra i zlata, ili iste takve šnalice, ali vrhunac izrade dečjeg nakita je dostignut za vreme viktorijanske ere u Engleskoj, kad postaje i tradicija.

Najpopularnije su bile srebrne ili zlatne narukvice sa pločicom na kojoj je bilo ugravirana reč “beba”, pri čemu je natpis često bio izrađen u tehnici emajla, koja se koristila i za dekorisanje same narukvice cvetićima. Bogate porodice su novorođenčad često darovala raskošnim broševima sa posvetom, a mnogi takvi komadi su postali porodično nasleđe koje danas možemo videti u muzejima ili privatnim izložbama. Takvi komadi su poslužili kao inspiracija današnjim juvelirima za izradu dečjeg nakita, što je još jedan pokazatelj da nije reč samo o pukom trendu.

U mnogim južnoameričkim, latinoamerčkim i azijskim kulturama, pa i kod nas, tradicija nalaže da devojčice imaju probušene uši maltene odmah nakon rođenja, pri čemu postoje suprotstavljeni izveštaju gde je i kako je ova tradicija nastala. Pretpostavlja se da se to radi u u svrhu lakšeg raspoznavanja između dečaka i devojčica, budući da se, zvanično, minđuše ne smatraju nakitom za dečake, što je naravno danas dosta drugačije, i koncept je dosta promenjen.

Da li je dečiji nakit dobra ideja i o čemu da vodite računa

Suštinski, ne postoji medicinski argument protiv nakita za decu, budući da se mi svakako ne bavimo sujeverjima, ali svakako postoje određeni aspekti o kojima bi valjalo da povedete računa pre nego što se odlučite za ovakvu kupovinu. Za početak, dečja koža može isto imati alergijske reakcije, kao i koža odraslih, a da ne pominjemo kožu sasvim malih beba koja je još osetljivija, stoga vodite računa da ne kupujete nakit napravljen od baznih metala, legura ili sintetičkih vlakana jer su to glavni uzročnici osipa i sličnih alergijskih reakcija.

Na kraju, da li je kupovina dečjeg nakita dobra ideja ili ne ostaje estetsko pitanje, i da li ćete se odlučiti za komad optočen dijamantima, rubinima, safirima ili nekim drugim dragim kamenom je stvar vaše lične preferncije i ukusa. Činjenica je da je darovanje nakita iz zlatare uvek dobra ideja, bilo tradicionalno ili ne, naročito ako rešite da investirate u vredne i kvalitetne komade nakitakakve vam mi nudimo, jer će oni trajati večno, a vi ćete uvek imati uspomenu na najmagičniji trenutak u vašem životu.