Da li znate da se prvi nalaz nakita ikada pronađen datira u vreme od pre 25000 godina? U pitanju je jednostavna ogrlica napravljena od riblje kosti, pronađena u jednoj pećini u Monaku. To možda nije ogrlica optočena draguljima, ali se iz konteksta nalaza vidi se da jeste imala ukrasnu svrhu, i u to vreme, verovatno neslućenu vrednost. Možda je pripadala nekom šamanu, ili možda nekoj princezi, što verovatno nikad nećemo saznati, ali ono što definitvno znamo jeste da je čak i u samim počecima čovečanstva, ukrašavanje bilo jako značajno.

Naravno, nošenje nakita nekad i sad je dosta različito, budući da ga sad nosimo zato što želimo da se izrazimo, da izgledamo lepo ili da privučemo pažnju, dok je nekad, u svojim počecima, nakit imao svrhu zaštite od zla ili bolesti, pa se često nosio kao amajlija. Upravo iz tog razloga mnogi dragi kamenovi koje danas poznajemo i volimo imaju oko sebe izatkanu auru misterije i legende vezane za njihovo postojanje.

Pa šta je onda zajedničko ovim drevnim državama sa poteza Mediterana? Upravo nakit i drago kamenje. Kako? Tokom istorije, nakit i njegova uloga su evoluirali u korak sa epohama, modom, pa i čitavim carstvima, kada je i njihova vrednost postepeno rasla i kada konačno postaju jedan od najočiglednijih pokazatelja društvenog statusa, pa u nastavku teksta saznajte kako je to zapravo izgledalo na ovom prostoru.

Kraljevske mumije i drevna božanstva

Najraniji nalazi raskošnog nakita potiču upravo od civilzacija koje se cvetale na potezu Mediterana u periodu od 3000. do 400. godine pre nove ere, što se odnosi i na primerke jednostavnih amajlija sa zaštitnim moćima, ali i na raskošan zlatan nakit optočen svim mogućim draguljima od kojih se ne bi zastidele ni lične kolekcije sadašnjih monarha.

Čak i kad je bio u pitanju izuzetno raskošan nakit, neverovatne tehnike izrade koju je jako teško, ili čak nemoguće iskopirati danas, tadašnji narodi koji su živeli na ovom području su ovakav nakit prvenstveno namenjivali kao dar za svojim božanstvima, pa su njime ukrašavali statue tokom verskih festivala ili praznika.

Pored božanstava, draguljima bile su ukrašavane i mumije vladara, kako bi i na drugom svetu živeli u obilju i blagostanju, pa tako pronalažene mumije sa predivnim krunama, ogrlicama, narukvicama i prstenjem, pri čemu je bio dovoljan jedan pogled na ovaj nakit da se utvrdi da definitivno nije bio namenjen običnom narodu.

Nakit, nigde kao u Vizantiji

Nijedno drugo carstvo na planeti nije imalo tako bogatu tradiciju po pitanju izrade nakita kao što je to imala Vizantija. Vizantinci su zauzeli ovu prestižnu poziciju nakon što je car Konstantin premestio prestonicu istočnog rimskog carstva u Konstantinopolj 330. godine. Pošto je ovo carstvo obuhvatilo teritoriju Grčke, Egipta, Bliskog Istoka i delove Rusije i severne Afrike, bilo je očekivano da će izrada nakita predstavljati miks svih ovih tradicija, i da će na poseban način koristiti boje i orijentalnih motiva, što je tehnika koja će potrajati do srednjeg veka.

Kad je Rim pao, opšte rasulo je zahvatilo sve države koje su se nalazile pod njegovim patronatom, pa je samim tim nastupilo siromaštvo, a nakit je postao luksuz, međutim, komadi koji su nastali u vekovima pre toga su pronašli put do muzeja, odakle mnogi juveliri i dan danas crpe inspiraciju, naročito kad je u pitanju kombinacija orijentalnog motiva sa najrazličitijim dragim kamenjem i brilijantima.

Kako je egipatsko drago kamenje inspirisalo današnju modu?

Većina vas je sigurno gledala holivudski klasik “Kleopatru”, ili je makar upoznata sa scenama i kostimima iz tog filma, budući da je Liz Tejlor u glavnoj ulozi jako teško zaboraviti. E pa, nakit iz ovog filma, detalji i ukrasi su svi rađeni po uzoru na autentične nalaze pronađene iz egipatskih grobnica i ruševina hramova i naselja.

Iako ovaj film možda nije bio naročito uspešan, iako spada u najskuplje filmove svih vremena, nakit i kostimi su poslužili kao inspiracija svim mogućim kreatorima i juvelirima tog vremena, nakon čega je i šira javnost polako počela da prihvata egipatski faktor i polako da ga inkorporira u sopstveni stil.

Šta je to egipatski stil? Naime, Egipćani su u velikoj meri pravili nakit u određenu svrhu, bilo radi zaštite, bilo radi pokazivanja statusa i moći onih koji su bili na vlasti, ili da bi pokazali sav svoj trud i posvećenost božanstvima kojima su se molili. Glavna karakteristika njihovog nakita je pre svega zlato i emajl, optočen raznobojnim dragim kamenjem, od kojih najviše preovlađuju ametist i tirkiz, popularni i danas.

Egipćani su verovali da određena boja reflektuje određenu ličnost, pa je zbog toga simbolika boja bila izuzetno važna i prilikom izrade nakita koje je uključivalo drago kamenje. Žuto i zlatno su bili asocirani sa suncem, i samim tim sa faraonimm i vrhovnim sveštenicima koji su bili Sunčeva deca i izaslanici na zemlji. Zeleni kamen, smaragd najčešće, stavljan je u usta mumije kako faraon ne bi izgubio moć govora na drugom svetu, a za crveni dragulj se verovalo čuva dušu.

Najstariji je biser iz Bahreina

Bahrein je ostrvska država u Persijskom zalivu, u neposrednoj blizini Saudijske Arabije. Ovo ostrvo je bilo naseljeno pre svega običnim narodom, ne toliko plemstvom, pri čemu su arheolozi na ovom ostrvu otkrili 17 000 grobova, koje se datuju u raspon od 4000. do 300. godina p.n.e.

Prema procenama stručnjaka, reč je o ljudima normalnog statusa, koji su zapravo imali jako visok životni standard, a ono što potvrđuje i istovremeno razbuktava misteriju Bahreina je jedan poseban nalaz biserne minđuše od zlata, čija se starost procenjuje na čak 4000 godina, što predstavlja najstariji komad nakita ikad pronađen, naročito na ovom ostrvu čija je prošlost sama po sebi misterija.

Mogli bi se reći da je drevni Mediteran bio kolevka brojnih tehnika izrade nakita koje danas poznajemo, a u našoj zlatari postoje brojni komadi nakita ukrašeni dragim kamenjem i dijamantima, inspirisane klasikom i tradicijom započetom pre više hiljada godina!