Istorija nakita donosi pravo divljenje našim precima i straim civilizacijama. Da li znate da se prvi nalaz nakita ikada pronađen datira u vreme od pre 25000 godina? U pitanju je jednostavna ogrlica napravljena od riblje kosti, pronađena u jednoj pećini u Monaku. To možda nije ogrlica optočena draguljima, ali se iz konteksta nalaza vidi se da jeste imala ukrasnu svrhu. I u to vreme, verovatno neslućenu vrednost. Možda je pripadala nekom šamanu, ili nekoj princezi. To verovatno nikad nećemo saznati. Ono što definitvno znamo jeste da je čak i u samim počecima čovečanstva, ukrašavanje bilo jako značajno.
Naravno, nošenje nakita nekad i sad je dosta različitoga. Danas ga nosimo zato što želimo da se izrazimo, da izgledamo lepo ili da privučemo pažnju. Nekad, u svojim počecima, nakit je imao svrhu zaštite od zla ili bolesti, pa se često nosio kao amajlija. Upravo iz tog razloga mnogi dragi kamenovi koje danas poznajemo i volimo imaju oko sebe izatkanu auru misterije i legende.
Pa šta je onda zajedničko ovim drevnim državama sa poteza Mediterana? Upravo nakit i drago kamenje. Kako? Tokom istorije, nakit i njegova uloga su evoluirali u korak sa epohama, modom, pa i čitavim carstvima. Kada je i njihova vrednost postepeno rasla pa postaju jedan od najočiglednijih pokazatelja društvenog statusa.
Kraljevske mumije i drevna božanstva
Najraniji nalazi nakita potiču od civilizacija na potezu Mediterana u periodu od 3000. do 400. godine pre nove ere. Ovo se odnosi i na primerke jednostavnih amajlija sa zaštitnim moćima. Ali i na raskošan zlatan nakit optočen svim mogućim draguljima.
Izrađeni neverovatnim tehnikama ovaj nakit se prvenstveno namenjivao kao dar za božanstvima. Njime su ukrašavali statue tokom verskih festivala ili praznika.
Pored božanstava, draguljima bile su ukrašavane i mumije vladara. Kako bi i na drugom svetu živeli u obilju i blagostanju. Tako su pronalažene mumije sa predivnim krunama, ogrlicama, narukvicama i prstenjem. Bio je dovoljan jedan pogled na ovaj nakit da se utvrdi da definitivno nije bio namenjen običnom narodu.
Nakit, nigde kao u Vizantiji
Nijedno drugo carstvo na planeti nije imalo tako bogatu tradiciju po pitanju izrade nakita kao što je to imala Vizantija. Vizantinci su zauzeli ovu prestižnu poziciju nakon što je car Konstantin premestio prestonicu istočnog rimskog carstva u Konstantinopolj 330. godine. Ovo carstvo je obuhvatalo teritoriju Grčke, Egipta, Bliskog Istoka i delove Rusije i severne Afrike. Bilo je očekivano da će izrada nakita predstavljati miks svih ovih tradicija. I da će na poseban način koristiti boje i orijentalnih motiva, što je tehnika koja će potrajati do srednjeg veka.
Kad je Rim pao, opšte rasulo je zahvatilo sve države koje su se nalazile pod njegovim patronatom. Nastupilo je siromaštvo, a nakit je postao luksuz. Međutim, komadi koji su nastali u vekovima pre toga su pronašli put do muzeja. Odatle mnogi juveliri i dan danas crpe inspiraciju. Naročito kad je u pitanju kombinacija orijentalnog motiva sa najrazličitijim dragim kamenjem i brilijantima.
Kako je egipatsko drago kamenje inspirisalo današnju modu?
Većina vas je sigurno gledala holivudski klasik “Kleopatru”, ili je makar upoznata sa scenama i kostimima iz tog filma. Fantastičnu Liz Tejlor u glavnoj ulozi je jako teško zaboraviti. Nakit iz ovog filma, detalji i ukrasi su rađeni po uzoru na autentične nalaze iz egipatskih grobnica.
Nakit i kostimi iz ovo filma poslužili su kao inspiracija svim kreatorima i juvelirima tog vremena. Ubrzo je i šira javnost polako počela da prihvata egipatski faktor i polako da ga inkorporira u sopstveni stil.
Egipćani su verovali da određena boja reflektuje određenu ličnost. Zbog toga je simbolika boja bila izuzetno važna i prilikom izrade nakita koje je uključivalo drago kamenje. Žuto i zlatno su bili asocirani sa suncem. Samim tim sa faraonima i vrhovnim sveštenicima koji su bili Sunčeva deca i izaslanici na zemlji. Zeleni kamen, smaragd najčešće, stavljan je u usta mumije kako faraon ne bi izgubio moć govora na drugom svetu. Za crveni dragulj se verovalo da čuva dušu.
Najstariji je biser iz Bahreina
Bahrein je ostrvska država u Persijskom zalivu, u neposrednoj blizini Saudijske Arabije. Ovo ostrvo je bilo naseljeno pre svega običnim narodom, ne toliko plemstvom. Arheolozi su na ovom ostrvu otkrili 17 000 grobova, koje se datuju u raspon od 4000. do 300. godina p.n.e.
Prema procenama stručnjaka, reč je o ljudima normalnog statusa, koji su zapravo imali jako visok životni standard. Ono što potvrđuje i istovremeno razbuktava misteriju Bahreina je jedan poseban nalaz biserne minđuše od zlata. Njena starost se procenjuje na čak 4000 godina. Ona predstavlja najstariji komad nakita ikad pronađen, naročito na ovom ostrvu čija je prošlost sama po sebi misterija.
Mogli bi se reći da je drevni Mediteran bio kolevka brojnih tehnika izrade nakita koje danas poznajemo. U našoj zlatari postoje brojni komadi nakita ukrašeni dragim kamenjem i dijamantima, tradicijom započetom pre više hiljada godina!
