Malo sedefno blago koje kriju školjke jedan je od omiljenih ukrasa i rado se nosi od davnina, u svim krajevima sveta. Biseri prelaze dugotrajan i specifičan put od svog začetka do premijere na ogrlicama, minđušama i drugom nakitu, i upravo je to ono što ih čini posebnim. Saznajte kako nastaju biseri, i na koji način postaju omiljeni deo Vašeg nakita.
Od uljeza do ukrasa vodenih dubina, kako nastaje biser u školjci?
Bisere proizvode školjke, ali ta funkcija ne spada u njihov prirodan, uobičajeni način ponašanja. Naprotiv, nastanak bisera je plod specifičnog odbrambenog mehanizma školjke!
Školjke se hrane tako što čekaju da im vodene struje nanesu hranljive sastojke, a zatim ih filtriraju. Prilikom hranjenja i disanja, školjke otvaraju svoje inače čvrsto zatvorene kapke ljušture, a pritom koriste i škrge. Svi organi školjki su zaštićeni kapcima.
Tada se dešava da u školjku osim vode i hrane uđe neko strano telo, poput zrna peska, ali češće je to neki organski materijal, parazit i tome slično. Kako bi se zaštitila, školjka iz svog plašta luči sedef i oblaže strano telo. Tako nastaje biser, koji u svom središtu sadrži nešto što je moglo da je povredi.
Boje i oblici koji čine bisere posebnim
Prirodni biseri nemaju blizance – svaki komad je potpuno jedinstven, a dolaze u najrazličitijim varijantama što se tiče veličine, boje i oblika:
- Oblik im je manje – više nepravilan, a najtraženiji su loptasti i izuzetno retki biseri u obliku suza;
- Boja bisera zavisi od školjke i njenog okruženja: postoje beličasti i žućkasti, ali i crni, plavičasti, zeleni i ljubičasti biseri;
- Mogu biti sićušni, poput glave špenadle, a ima i velikih i teških, baroknih bisera koji dostižu težinu od 90 grama. Najveći biser na svetu pronašao je jedan filipinski ribar: džinovski komad bisera dugačak 66 centimetara i težak nešto više od 6 kilograma!
Koje školjke prave bisere?
Bisere stvaraju uglavnom dagnje i ostrige, ali javljaju se i kod drugih vrsta bisernih školjki i gastropoda (morski puževi). Prave ih i slatkovodne i morske vrste.
Nakvalitetnije bisere pravi školjka Meleagrina margarifera, koja živi u toplim morima. Mnogi tvrde da su najbolji orijentalni biseri, koji se vade iz voda Indonezije, Kalifornije, Meksičkog zaliva i južnopacifičkih ostrva, a od slatkovodnih ističu se bavarski i kineski biser.
Kultivisani biseri
Biseri su dugo cenjeni ukrasi, a još u 13. veku u Kini otkriveno je da se proces nastanka i proizvodnje bisera može kontrolisati.
Kultivisani biseri se uzgajaju na podvodnim farmama, tako što se u školjke pažljivo ubacuju zrnca peska ili neke druge kuglice, tako da se školjka ne povredi. Ovi biseri su jednako lepi, ali biseri iz prirode su cenjeniji jer su retki.
Prirodni ili kultivisani biseri – kako ih prepoznati?
Rendgen otkriva da li su biseri nastali u prirodi ili su ciljano uzgojeni: prirodni biser iznutra ima slojeve poput godova na drvetu, koji izgledaju kao koncentrični krugovi, dok kultivisani nemaju ove godove a imaju čvrst centar.
Ohridski biser
Ohridske bisere pravi svega nekoliko makedonskih porodica. Sedef iz školjki se struže tako da se dobije kuglica, koja se potom oblaže emulzijom napravljenom od krljušti ribe plaštine – endemske vrste Ohridskog jezera.
Ohridski biseri su veoma lepi i cenjeni zahvaljujući tajnom sastavu emulzije, čiji je recept porodična tajna.
Potraga za biserima i žetva
Nekada su školjke sa morskog i rečnog dna izvlačili ronioci na dah, u potrazi za biserima. Danas je lov na bisere unapređen, ali na nekim lokacijama i zabranjen zbog opasnosti od izumiranja – ovu tradiciju je uglavnom odmenilo ciljano uzgajanje školjki u procesu veštačke kultivacije bisera.
Kada je u pitanju kultivisani biser, sakupljanje, tj. žetva se vrši periodično. Školjkama treba između 6 meseci i 4 godine da naprave biser, i kada taj period prođe, biseri se pažljivo vade, a školjke pripremaju za sledeći ciklus proizvodnje bisera.
Školjke se uzgajaju u vodama sa pažljivo određenom temperaturom, koja se redovno obogaćuje korisnim materijama za ishranu školjki.
Jedna školjka u svom životnom veku (oko 10 godina) može da proizvede do 4 bisera.
Biserni nakit: cenjena lepota sedefastih preliva
Biser se koristi u mnoge svrhe: najčešće za dekorativu, ali i u kozmetičkoj industriji – ekstrakti bisera daju licu nežan sjaj i neguju kožu.
Što se nakita tiče, koristi se još od antičkih vremena; ukrašava aristokratski nakit, a danas i nedra mnogih ljudi koji vole eleganciju i nežnost nakita s biserima. Sjajno se kombinuje sa srebrom, belim zlatom i platinom, a fantastično izgleda i uz dijamante.
Kako nositi bisere?
Niska bisera je bila i ostala stvar klasične elegancije i dobrog ukusa, ali današnja moda je eklektična i omogućava vam da vaš biserni nakit nosite u skoro svakoj prilici:
-
- kancelarijske odevne kombinacije dobiće novu dozu prefinjenosti ako im dodate bisernu ogrlicu, bilo da radite u korporativnom ili diplomatskom svetu; birajte između minđuša ili ogrlice, kako biste zadržali profesionalan izgled;
-
- mala crna haljina, crveni karmin i biseri – kombinacija za sva vremena i mnoge svečane prilike! Možete ići putem minimalizma ili se raskošno ukrasiti i biti u centru pažnje, ali na istovremeno elegantan način;
- džins i koža – zašto da ne? Danas je u ponudi moderan nakit koji prati i užurbanije životne stilove, pa možete nositi bisere i uz manje svečane kombinacije. Različite boje, veličine i kombinacije sa plemenitim metalima čine ih vrlo univerzalnim i zahvalnim za nošenje.
Biseri najdelotvornije neguju čestim nošenjem, uz prirodno hidriranje koje im donosi vaša koža. Zato pružite svom nakitu ljubav i negu uz prikladno održavanje, a biseri će vam uzvratiti vanvremenskom elegancijom.
Potražite nakit sa biserima u našoj kolekciji, i uverite u jedinstvenu lepotu ovog prirodnog dragulja.
-
- Oblik im je manje – više nepravilan, a najtraženiji su loptasti i izuzetno retki biseri u obliku suza;
-
- Boja bisera zavisi od školjke i njenog okruženja: postoje beličasti i žućkasti, ali i crni, plavičasti, zeleni i ljubičasti biseri;
- Mogu biti sićušni, poput glave špenadle, a ima i velikih i teških, baroknih bisera koji dostižu težinu od 90 grama. Najveći biser na svetu pronašao je jedan filipinski ribar: džinovski komad bisera dugačak 66 centimetara i težak nešto više od 6 kilograma!
Koje školjke prave bisere?
Bisere stvaraju uglavnom dagnje i ostrige, ali javljaju se i kod drugih vrsta bisernih školjki i gastropoda (morski puževi). Prave ih i slatkovodne i morske vrste.
Nakvalitetnije bisere pravi školjka Meleagrina margarifera, koja živi u toplim morima. Mnogi tvrde da su najbolji orijentalni biseri, koji se vade iz voda Indonezije, Kalifornije, Meksičkog zaliva i južnopacifičkih ostrva, a od slatkovodnih ističu se bavarski i kineski biser.
Kultivisani biseri
Biseri su dugo cenjeni ukrasi, a još u 13. veku u Kini otkriveno je da se proces nastanka i proizvodnje bisera može kontrolisati.
Kultivisani biseri se uzgajaju na podvodnim farmama, tako što se u školjke pažljivo ubacuju zrnca peska ili neke druge kuglice, tako da se školjka ne povredi. Ovi biseri su jednako lepi, ali biseri iz prirode su cenjeniji jer su retki.
Prirodni ili kultivisani biseri – kako ih prepoznati?
Rendgen otkriva da li su biseri nastali u prirodi ili su ciljano uzgojeni: prirodni biser iznutra ima slojeve poput godova na drvetu, koji izgledaju kao koncentrični krugovi, dok kultivisani nemaju ove godove a imaju čvrst centar.
Ohridski biser
Ohridske bisere pravi svega nekoliko makedonskih porodica. Sedef iz školjki se struže tako da se dobije kuglica, koja se potom oblaže emulzijom napravljenom od krljušti ribe plaštine – endemske vrste Ohridskog jezera.
Ohridski biseri su veoma lepi i cenjeni zahvaljujući tajnom sastavu emulzije, čiji je recept porodična tajna.
Potraga za biserima i žetva
Nekada su školjke sa morskog i rečnog dna izvlačili ronioci na dah, u potrazi za biserima. Danas je lov na bisere unapređen, ali na nekim lokacijama i zabranjen zbog opasnosti od izumiranja – ovu tradiciju je uglavnom odmenilo ciljano uzgajanje školjki u procesu veštačke kultivacije bisera.
Kada je u pitanju kultivisani biser, sakupljanje, tj. žetva se vrši periodično. Školjkama treba između 6 meseci i 4 godine da naprave biser, i kada taj period prođe, biseri se pažljivo vade, a školjke pripremaju za sledeći ciklus proizvodnje bisera.
Školjke se uzgajaju u vodama sa pažljivo određenom temperaturom, koja se redovno obogaćuje korisnim materijama za ishranu školjki.
Jedna školjka u svom životnom veku (oko 10 godina) može da proizvede do 4 bisera.
Biserni nakit: cenjena lepota sedefastih preliva
Biser se koristi u mnoge svrhe: najčešće za dekorativu, ali i u kozmetičkoj industriji – ekstrakti bisera daju licu nežan sjaj i neguju kožu.
Što se nakita tiče, koristi se još od antičkih vremena; ukrašava aristokratski nakit, a danas i nedra mnogih ljudi koji vole eleganciju i nežnost nakita s biserima. Sjajno se kombinuje sa srebrom, belim zlatom i platinom, a fantastično izgleda i u kombinaciji sa dijamantima.
Kako nositi bisere?
Niska bisera je bila i ostala stvar klasične elegancije i dobrog ukusa, ali današnja moda je eklektična i omogućava vam da biserni nakit nosite u skoro svakoj prilici:
-
- kancelarijske odevne kombinacije dobiće novu dozu prefinjenosti ako im dodate bisernu ogrlicu, bilo da radite u korporativnom ili diplomatskom svetu; birajte između minđuša ili ogrlice, kako biste zadržali profesionalan izgled;
-
- mala crna haljina, crveni karmin i biseri – kombinacija za sva vremena i mnoge svečane prilike! Možete ići putem minimalizma ili se raskošno ukrasiti i biti u centru pažnje, ali na istovremeno elegantan način;
- džins i koža – zašto da ne? Danas je u ponudi moderan nakit koji prati i užurbanije životne stilove, pa možete nositi bisere i uz manje svečane kombinacije. Različite boje, veličine i kombinacije sa plemenitim metalima čine ih vrlo univerzalnim i zahvalnim za nošenje.
Biseri se najdelotvornije neguju čestim nošenjem, uz prirodno hidriranje koje im donosi vaša koža. Zato pružite svom nakitu ljubav i negu uz prikladno održavanje, a biseri će vam uzvratiti vanvremenskom elegancijom.
Potražite nakit sa biserima u našoj kolekciji, i uverite u jedinstvenu lepotu ovog prirodnog dragulja.